понедељак, 10. фебруар 2014.

На Божић 1900





На Божић  1900.

Колко ми се већем пута
Овај свети данак  јављо,
И ја све, што ј’ сузно било
И крваво заборављо.

И данаске чујем звона
Како брује с Божја храма
Ал се губе, као да их
Гута нека страшна тама.

Још неправда земљом влада,
Јоште јачи правду трачи,
Још је свугдје пуно суза,
А стара се звезда мрачи.

Љуто цвиле стари нади
Од насиља и омразе;
Што је Христос дићи хтео
То  „хришћани”  у прах газе.

Како ј’  Србу где га муче
Да му отму најсветије,
Како му је? – ко то мари, -
И на Божић сузе лије.

А у Кини, ту се слегле
Стране војске  „хришћанија,”
А грозота за грозотом
Ка из пакла да избија.

А како је у Транзвалу,
Што ту чини пуста сила? –
Ту се Англа поносита
У сотону претворила.

Тако тамо, тако амо, -
А другчи би били дани,
Кад би људи били људи,
Прави људи и хришћани.

Јесте, Христос, Божи сине,
Ти се рађаш сваког лета,
Али ја те одмах видим,
Одмах на крст разапета.

Од Бога би добро било,
Цвануло би рајско цвеће,
Само људи неће мира,
Неће правде, неће среће.

*
Има  л’ где-год још врлина
Да том јаду нађу лека! –
Тако песник Божић здравља,
Канда задњи овог века.*)



*) Не дао Бог, чика Јово, да буде задњи.
Та ваљда треба и у XX.  вијеку прозмајевати.
А наш народ  тек сад мисли да почне како треба. –
(Примједба уредништва „Заставе”)

Глас Црногорца  04-1-1901




"Глас Црногорца"  -4-I-1901



Нема коментара:

Постави коментар